#русскосербскийразговорныйклуб #причамозаједно
И вновь наступила одна из самых грустных и страшных дат в сербской истории — ровно 24 года назад, 24 марта 1999 года, объединённые силы НАТО начали бомбардировку Союзной Республики Югославии. Официально эта война против мирного населения, против простых, ни в чём не повинных людей, продолжалась 78 дней. Однако любой, кто пережил подобное, кто потерял свой дом, родных и близких, скажет, что война не кончается никогда. И дело не в физических увечьях, не в последствиях использования запрещённого оружия, а в ощущениях и воспоминаниях, которые остаются внутри человека до конца его жизни.
Приведём несколько стихотворений, вошедших в сборник «78 дана апокалипсе — Песме пркоса», вышедший в 2021 году. Все они были или написаны в период бомбардировок 1999 года, или вдохновлены теми событиями.
Мирослав Максимовић — Селотејп
Селотејпом, кажу, добро је
на прозорима облепити стакла:
тако, срча вас неће ранити, у стану,
ако би близу
из авиона нека се бомба омакла.
Душу како сачувати, не кажу,
од рана:
под бомбама по земљи Србији
она јечи
сваке ноћи и сваког дана.
***
Матија Бећковић — 1999.
Већ се назире крај нашем столећу
Крај миленију а не једном веку
Путокази се уназад окрећу
Ка прапочетку и ка прачовеку.
Нови почетак је крају нешто ближе
Као да су успут места заменили
Или се одавде никуд и не стиже
Или смо почетак и крај погубили.
У поруганију и пометенију
Идући насупрот сказаљке на сату
Нешто смо даљи Трећем миленију
А нешто ближи Трећем светском рату.
***
Ранко Јововић — Српска пјесма
Руше нам Отаџбину
Зар се Отаџбина срушити може,
На Твоје очи Господе Твоја дјеца гину
А сотоне се множе.
На Васкрс Твога Сина
Што нас тужне обасјава
Оче, зар и ми нијесмо Твоја суштина
И род и слава?
Зар и ми нијесмо са именом Твојим
Патили, страдали кроз вјекове
Зар се љубави српске боје
Душе од душе Каинове.
Зар можеш гледати Господњим очима
Како антихристи суде хришћанима?
